Život u Evropi

Otišao sam u Sloveniju da radim u AIESECu u periodu od godinu dana. Pokušaću da predstavim događaje koji će mi se dešavati za vreme mog boravka ovde. Ovaj blog je isključivo za mene i moje prijatelje koje zanima šta radim, ali svako ko želi je dobrodošao da pročita i da komentar!

Godinu dana je prošlo, a ja nastavljam sa svojim avanturama!
Recent Tweets @BoraVasovic
Posts I Like
Who I Follow
Posts tagged "slovenia"

Poslednji dani u Ljubljani. Sada mi izgleda kao da sam pre samo nekoliko nedelja prvi put izašao iz voza upoznao moj MC tim i započeo mandat. Razmišljam o celom iskustvu i dok prolazim kroz postove na blogu prisećam se svega što se izdešavalo, dobro i loše, lepo i ružno… Ovaj blog mi je pomogao da sačuvam te uspomene, jer sad dok ga čitam, shvatam da je cela godina bila jako uzbudljiva.

Završavam sve stvari vezane za AIESEC Sloveniju da bih mogao da odem čiste savesti. Znam da sam uradio sve što sam mogao i na kraju ipak napravio neku pozitivnu promenu u zemlji. Godinu dana je jako dug period i prosto se vežeš za ljude i navikneš na jedan način života. Dok se polako pakujem, gledam u svoju sobu od 13 kvadrata, žao mi je što odlazim iz nje, jer sam ipak proveo 8 meseci života ovde. Opraštam se sa ljudima, istina ne sa svima, ali i nemam taj osećaj da odlazim zauvek, nego da sam samo privremeno odsutan i da ću se uskoro vratiti. Nije lako. Svašta smo proživeli zajedno ovde. Jedno poglavlje mog života je završeno. Možda sam mislio da ću biti srećan što odlazim, ali nije tako.

Dok krećem, kasnim na voz, jer vučem 3 kofera, rolere i bicikl. Ulazim uz zvuk pištaljke konduktera i krećem. Gledam kroz prozor u prelepe delove Slovenije i kroz glavu mi prolaze slike studentskog doma u kojem sam živeo, Kenije, Dubajia, ICa, timskih dana, SIMSa, žurki, Bleda, Ljubljane, Roterdama, NatCOa, nove godine, MCP izbora, Budimpeste, IPMa, Y2B foruma, Portoroža, raznih ljudi koje sam upoznao i zavoleo, poslednjih zajedničkih dana… Znam da će mi ovo biti jedan period života koji ću pamtiti zauvek.

A šta će se dešavati kada se vratim u Srbiji, ostaje da saznam.

4 meseca su prošla. Nisam siguran da li da budem zadovoljan zbog odrađenog posla ili da krivim sebe zbog trenutne sitacije, koja i dalje nije najbolja. Ja sam se zaista trudio, i dalje se trudim i dajem sve od sebe, ali ne mogu sam. Prvi put posle ovih meseci sam poželeo da se vratim kući, kao da sam shvatio da ovo nije to što sam želeo i da neću dobiti to nešto zbog čega sam i otišao. Po prvi put sam javno rekao da ne znam da li ću da izdržim do kraja mandata.

Međutim prošlonedeljni sastanak mog tima i mene, sa osobom koja je zadužena za naš coaching je dosta promenio njihovu sliku i nadam se najzad im otvorio oči. Bilo je i vreme!

Od tada situacija je nekako krenula nekim svojim tokom, pošto su i oni sada, posle toliko meseci, uvideli da neke stvari jednostavno ne funkcionišu i da bi se uklopili, moramo da odustanemo od prvobitnih planova i ciljeva kao i naše vizije velikih dostignuća i nerealnih rezultata. Moramo da se utopimo u realnost Slovenije, da prestanemo da sanjamo da je sve moguće, kad zapravo nije. Prestali smo da se svađamo (barem ja sa ostalima) i napadamo jedni druge. Komunikacija se znatno poboljšala i verujem da će biti sve bolja i bolja.

Usled novonastalih događaja nemam na šta više toliko da se žalim, pa sam odlučio da vam napišem kako bi zvučale neke srpske fraze na slovenskom jeziku, koje čujem ovde svakodnevno.

Na primer:

-     Auu brate, ova riba je opasna!     -     Auu stari, mala je nevarna!

-     Zabranjeno pušenje!     -    Kajanje pripovedeno!

-     Mrš bre u pi*ku materinu!     -    Pizda!

-     Točeni veliki Jelen!     -    Eno točeno veliko Laško, prosim!

Iskreno ne mogu da se setim više izraza, jer svi pričaju srpski i kad god počnem da pričam na engleskom, ukoliko im kažem da sam iz Srbije, odmah se prebacuju na “naški” kao što kažu. A i meni je lakše da pričam neku, nazovi mešavinu sprsko-hrvatskog sa rečima slovenskog uz naravno beogradski akcenat!

Kao što se kaže, pričaj srpski da te ceo svet razume!

Date: 01.01.2012

Place: Ljubljana, Slovenia

" MC year 2011 was not as I hoped, I didn’t achieve all those things that I wanted, but I know I gave my best. I needed to close down one LC, because they were lacking of AIESEC spirit, weren’t attending conferences, weren’t creating any results and because of that were financially unstable. With other one, I made an agreement, in which if they want to remain LC, they will need to deliver curtain number of X and M until 31. December 2011. And they did..so they stayed LC..for now.

Yes, I went on IC in Kenya, met a lot of new and interesting people and had an awesome time there! I hooked up with Asian chick, and promise her I will come to Japan..one day. Also SIMS, where I was conference manager, was biggest and best conference in AIESEC Slovenia as far as people can remember. I enjoyed every second of it. But one of the best moment in MC year 2011 was my arrival on Winter NatCO in Serbia, where I was welcomed, from my ex LC ALFA, with huge respect and appreciation.

I can say that in these 6 months, I grow as a person and have shown myself and also whole AIESEC Slovenia, that I am really responsible and that I tried my best to achieve results.

Of course there were problems with closing/opening new LCs, financial issues, dept, recruitment, pocet, SIMS, Kick-off, MC, but all those challenges we, together as a team, did overcome..step by step, day by day !

Now, when I look back, only thing that I regret is the fact, that I should listen to myself more and I learn that I should have been more realistic and flexible.

HIGHLIGHTS: My personal vision is to gain and share knowledge by using all opportunities that MC term in Slovenia is providing and leaving legacy on which next generations will be proud of ! “

See u soon

Bora Vasovic 

Znate onaj osecaj kada se probudite rano ujutru sami u sobi u studentskom domu? Trenutak kada otvorite oci i shvatite da se nalazite u maloj prostoriji u kojoj jedva staju dva kreveta i dva radna stola?

Ja taj osecaj do juce nisam poznavao, al sam oduvek znao da ima tu necega zadovoljavajuceg, necega sto vas ispunjava i cini nekako srecnim. Da li je meni taj poseban osecaj nastao usled cinjenice da sam prepusten sam sebi, da smatram da sam postao odrasla, zrela osoba, koja je odlucila da ostvari nesto, da sad imam jedan potpuno nov i drugaciji zivot na koji nisam jos uvek navikao…ili sam se jednostavno ja tako osecao?

Vreme ce pokazati. 

HIGHLIGHTS: Bankomat mi progutao kreditnu karticu

Diners 

saznao da je musko sisanje oko 20 evra i kupio prvi put u zivotu mesecnu kartu za autobus po ceni od 19 evra !

 urbana