Život u Evropi

Otišao sam u Sloveniju da radim u AIESECu u periodu od godinu dana. Pokušaću da predstavim događaje koji će mi se dešavati za vreme mog boravka ovde. Ovaj blog je isključivo za mene i moje prijatelje koje zanima šta radim, ali svako ko želi je dobrodošao da pročita i da komentar!

Godinu dana je prošlo, a ja nastavljam sa svojim avanturama!
Recent Tweets @BoraVasovic
Posts I Like
Who I Follow
Posts tagged "mc"

Nešto što sam naučio tokom svog provedenog vremena u Sloveniji je da potisnem loša sećanja i da se više ne vraćam na njih. Znam da je u Mariboru bilo dosadno, ali sada se više ni ne sećam toga, kao da je bilo pre godinu dana, a ne pre jedan mesec.

Po povratku u Ljubljanu drug me je posetio, tako da smo imali jako uzbudljivu nedelju, počevši od toga da smo za 3 sata obišli celu Ljubljanu, uveče izašli u par klubova, ali što je najbitnije, išli na jednodnevi izlet na more. Pošto je ovo jedino more koje ću videti ove godine, odao sam mu počast time što sam ušao do kolena u vodu. Bila je hladna tako da nisam ni trebao da ulazim. Piran je jako lep, stare kuće, čiste plaže, riblji restorani, svež morski vazduh, stari grad, sa predivnim pogledom na more i planine. Ako bih pokušao da vam opišem arhitekturu, ne bih znao odakle da počnem, jer je jako specifična, vidi se uticaj austrijskog, italijanskog stila sa našim balkanskim tragovima.

Posle ludih nekoliko dana, odlazimo u Beograd, gde počinje jedan potpuno nov način života. Zaista mi je nedostajao moj grad, porodica, moji prijatelji, moja kola, soba, kuče… Jednostavno sam uživao u svakom provedenom danu, trudio se da ga iskoristim na najbolji i najproduktivniji način. Istina da je taj stil života trenutno za mene jako čudan, jer sam navikao na jednu rutinu ovde u Sloveniji, pa sam se trudio da to ne pokazujem ostalima i da se uklopim i ispoštujem svaki poziv koji sam dobio. Svakodnevni sastanci uz kafu ili pivo sa prijateljima je jednostavno nezamenjiv osećaj koji nažalost ovde ne poznajem.

Zatim sledi, meni po redu sedma konferencija koju sam čekao neko vreme, 99ti NatCO.  Kao i uvek mladi ljudi puni energije, motivacije, želje da promene nešto su mi povećavali raspoloženje iz dana u dan. Rad sa novim nacionalnim timom AIESECa Srbije kao i sa mojim novim timom su trenuci koje ću pamtiti. Naravno, ne može da prođe bez tematskih žurki, gde je svako veče bilo priča za sebe. Bilo je i jako lepih, ali i ne toliko prijatnih momenata koje sad više ne mogu da promenim i koji su mi ostavili neke ožiljke u sećanju. Konferencija je krunisana sa večeri veterana gde sam se po prvi put posle tri godine našao sa one „crne” strane AIESECa Srbije, uz tradicionalni SLAM kojeg se kao po istoj tradiciji ne sećam.

Konferencija je gotova. Trudim se da završim sve obaveze u Beogradu i narednih nedelju dana provodim sa novim timom, starim društvom, drugaricom iz Makedonije, viđam se sa svim ljudima koji mi znače, popravljam odnose koje sam pokvario na NatCOu, ali takođe ostvarujem kontake sa novim osobama koje sam upoznao i sa kojima sam proveo lepe trenutke. Polako se pakujem i dok se pozdravljam, objašnjavam da će mesec dana proleteti i da ću se vratiti i pre nego što počnem da nedostajem.

Na stanici ovog puta samo me jedan drugar ispraća. Dok ulazim u voz polako krećem da razmišljam šta me čeka u Ljubljani, kako da na najbrži način proživim ovaj mesec i odjednom shvatam da će se celo jedno poglavlje mog života završiti jako brzo…

Budimpešta. Da budem iskren, sada se više i ne sećam kako je bilo. Kao da je prošlo godinu dana, a ne samo jedan mesec. Obilazak grada.. centar, trgovi, mostovi, zamak, spomenici, kafići, klubovi.. Bio sam ovde zadnji put pre 8 godina, a i dalje se svega sećam. Odlučio sam da odem u jednodevni obilazak Bratislave, jer sam oduvek želeo da vidim ovaj grad. Stigao u 9 ujutru, uzeo mapu, prošetao se kroz centar, napravio par slika, kupio snežnu kuglu kao suvenir, popio nekoliko slovačkih piva, jeo gulaš i vratio se u Budimpeštu. Jako lepo proveden dan.

Konferencija zbog koje sam i došao je počela. 200 ljudi iz 100 zemalja su stigli. 12 dana napornog rada uz razne sessione, minimalne pauze i (ne)dovoljno lude žurke. Sve je prošlo odlično, bez zamerki. Pakujem kofer i sa svojim timom se vraćam za Sloveniju.

Ništa preterano nisam propustio time što nisam bio ovde mesec dana. Sve je isto. I dalje nekako preživljavamo i sastavljamo kraj sa krajem. Vidim da će tako biti i do kraja mog boravka ovde.

Jednostavno sam se navikao na ovakav život. 13 kvadrata mi više ne predstavlja problem, ostanak petkom i subotom uveče kući, mi je sada rutina, provođenje više od 10 sati u kancalariji jer nemam šta drugo da radim, mi se sada dopada i ne bunim se.

Ali moj jednolični svakodnevni  život ovde „pokvarila je činjenica da sam morao hitno da odem do Beograda na par dana. Što sam i učinio.

Ono čto mi se dopada je da svaki put kada se vratim zateknem nešto novo, kao što je na primer BusPlus uređaj  i začuđeni i zbunjeni kondukteri koji ne znaju dal mogu ili ne mogu da kupim kartu u autobusu.

Ostajem par dana, završavam sve što treba, planiram sa novim timom i uviđam da će ovo biti još jedna opasna AIESEC godina. Uspevam da se  vidim sa svima koje sam planirao, što me čini jako srećnim. Sve sam postigao i zbog toga sam zadovoljan.

Pakujem kofer i odlazim na stanicu. Ukrcavam se u voz, u toku puta shvatam da švercujem dva boksa cigara, ali lagano nastavljam da spavam i budim se u Ljubljani.

Od mog dolaska do sada sam samo trošio pare, jeo, pio i provodio vreme za lap topom. Ništa pametno nisam uradio, niti se bilo šta značajno dogodilo.

Valjda će se nešto uskoro desiti…

Palim cigaru pred polazak, jer znam da je u evropskim vozovima zabranjeno pušenje tako da koristim poslednje minute da uživam, jer u sledećih 16 sati to neće biti moguće. Ulazim u vagon i krećem…

Malo se plašim, jer znam da neću spavati narednih 15 dana. 12 kana konferencije i 3 dana puta, ali sam spreman na taj izazov. Posle kraće pauze u Minhenu, nastavljam za Rotterdam i stižem rano ujutru, ne dovoljno rano da ne kasnim na početak sastanka.. Ulazim u prvi taxi, plaćam vožnju 8 evra (realna cena je oko 3 evra) i stižem.

AI office. Posle nekog provedenog vremena sa tim osobama, koji vode organizaciju od 50 000 ljudi, shvatam pravu ideju, cilj i viziju koja se krije iza AIESEC-a. Globalna mreža, nove strategije, redefinisan koncept NGO-a, poboljšana AI struktura, kako uključiti sve mlade osobe na svetu u AIESEC, su samo neke od mnogobrojnih tema koje smo diskutovali. Počinjem da razmišljam da li je ovo moj maximum u AIESEC-u ili još mogu više..Zapravo da li uopšte to želim?

Za 5 dana, imam samo 2 sata da obiđem Rotterdam. Grad kao da je iz 2150-e godine, ogromne ulice prepune ljudi, najrazličitiji spomenici, prelepe zgrade, opasni klubovi. Evropa je to. Po završetku sastanka, pakujem se na brzinu i psihički se pripremam za putovanje do Beograda u trajanju od 27 sati. Deo gde ja ludim jer nemam šta da radim u vozu ću samo preskočiti. Stižem u Beograd, nema se vremena za opuštanje. Spavam 6 sati i krećemo na NatCO.

Ahh, srećan sam i to osećam.. Posle dugo vremena sam raspoložen i smejem se.. Oko mene su ljudi koji mi nešto znače u životu i kojima, nadam se, i ja nešto značim. Ceo MC je tu, Tanjica, Djalke, Boka, Radić :), Acko, Ilija, Julia, Boža (kao da je tu), Anči i drago mi je da ih vidim posle Kenije, dugo je vremena prošlo, barem je meni tako izgledalo. Maša, Dušan, Dule, Mohi, kao faciji su spremni, manje više da se ne lažemo, al ja znam da ćemo na kraju da pokidamo.

Posle prve večeri i flaše vodke dolaze prvi delegati. Raspoloženi, nasmejani, nikako umorni, spremni za 6 dana konferencije. Ponovo sam official key holed, čuvam MCP kandidate u karantinu, pijemo, igramo,  pričamo, opuštamo se, koliko je to u tom trenutku moguće. Prolazi i taj dan. Sve je spremno za dolazak članova.

Autobusi pristižu, check-in sarvšeno funkcioniše, svi se smeštaju u sobe i kreće konferencija. Opening, FON, ALFA, EF, BBA, VA, KG, NS, NIS, SU, SK, Faci, OC, Chair, roll call-ovi, shout-ovi, ljudi igraju solo, palice, sessioni, polivanje novog MCPja, All around the World party, Morning plenary, pauze za kafu, žene i alkohol, glista, Evening plenary, punishementi, gosip box, love doctor,Willy, Moussier Tombola, energizeri, Fairytale party, gitara u lobiju, štrumfovi, ALFAni i ALFAnke, borovnička, Home grupa, finansijeri, AIESEC Serbia 2015, ponovo žene i alkohol, Youth2Business Forum, free massage, gala večera, nagrade, Barabar, EF Parodija, St. Partick night, Gregor, Djuki, Jeca, Old EB, SNP, DjoleX, Maja, Taca, Mitić, veče veterana, inicijacija, NST, Baljkas, Tamarica, SLAM, Vegas night, Ankić, Dankić, Branka, Tomović, Alex, Sonja, EB ALFE, Corporate bitch, self-reflection, 10 minuta spavanja u lobiju, Closing plenary, Maca, Graci, Nadica :), Sugar Cube-ovi, post meeting i povratak za BG. Neverovatno i savršeno iskustvo !

Dan proveden sa neAIESEC drugarima uz pivo, pakovanje i povratak za Ljubljanu. Dolazim u svoj MC stan od 13 kvadrata, ležem u krevet, gledam u plafon i samo mi jedna rečenica prolazi kroz glavu: „Welcome back to reality !“

 

Jutro je. Cimerka me budi u 7h, istina ne namerno, al ipak moze da bude malo pazljivija.

Ustajem tek u 10h i razmisljam koju cu losu vest danas da cujem. Mora da cujem neku. Za sada nije prosao dan, a da ne dobijem neku informaciju za koju nisam imao pojma da se desila ili ce se desiti, a koja itekako utice na mene. 

Dan je poceo. Sto sam vise ovde to mi se cini da postajem sve vise i vise asocijalan i povucen. Jednostavno u nekim trenucima mi najvise prija moja studentska soba i lap top. Osecam da bih mogao sate da provedem na taj nacin…Sto zapravo zadnjih nedelju dana i cinim. Imam godinu dana da istrazim grad, koji se po recima ljudi koji u njemu zive obidje za 3 dana! 

Dorucak, office, rucak, office, vecera, pa dom, na to su se trenutno svele moje obaveze u Ljubljani. I ako vec uveliko radimo, ocesam se kao da jos uvek nisam osetio pravi razlog svog dolaska, kao da mi nesto fali. To je i istina usled cinjenice da sam trenutno jedini MC clan u zemlji! Ocemo li se sakupiti vise, da najzad imamo sastanak svi zajedno u jednoj prostoriji bez Skype-a i mikrofona, da planirano na stolu, da se gledamo u oci. Nadam se da ce se i to desiti ubrzo.

Vece je. Dosta sam uradio danas ili ja barem tako mislim. Lezem na krevet sa pogledom u plafon i pocinjem da razmisljam o tome kako mi posle ovakvog tipicnog dana nista vise nije zanimljivo. Osecam da postajem matori cinik.

To me plasi…

Date: 01.01.2012

Place: Ljubljana, Slovenia

" MC year 2011 was not as I hoped, I didn’t achieve all those things that I wanted, but I know I gave my best. I needed to close down one LC, because they were lacking of AIESEC spirit, weren’t attending conferences, weren’t creating any results and because of that were financially unstable. With other one, I made an agreement, in which if they want to remain LC, they will need to deliver curtain number of X and M until 31. December 2011. And they did..so they stayed LC..for now.

Yes, I went on IC in Kenya, met a lot of new and interesting people and had an awesome time there! I hooked up with Asian chick, and promise her I will come to Japan..one day. Also SIMS, where I was conference manager, was biggest and best conference in AIESEC Slovenia as far as people can remember. I enjoyed every second of it. But one of the best moment in MC year 2011 was my arrival on Winter NatCO in Serbia, where I was welcomed, from my ex LC ALFA, with huge respect and appreciation.

I can say that in these 6 months, I grow as a person and have shown myself and also whole AIESEC Slovenia, that I am really responsible and that I tried my best to achieve results.

Of course there were problems with closing/opening new LCs, financial issues, dept, recruitment, pocet, SIMS, Kick-off, MC, but all those challenges we, together as a team, did overcome..step by step, day by day !

Now, when I look back, only thing that I regret is the fact, that I should listen to myself more and I learn that I should have been more realistic and flexible.

HIGHLIGHTS: My personal vision is to gain and share knowledge by using all opportunities that MC term in Slovenia is providing and leaving legacy on which next generations will be proud of ! “

See u soon

Bora Vasovic