My, myself and I

Ponekad je najbolje nemati očekivanja, znam koliko je to teško, ali na taj način nikada ne možete da se razočarate.

Dolazak vozom u Maribor, odlazak u dom, smeštaj u malu sobu sa dva kreveta, dva radna stola i dva ormara. Delimo kupatilo i kuhinju, ali na sam navikao i to nije ništa novo, živim tako već 10 meseci. Biće mi čudno kada budem imao svoj tuš i svoj frižider. Sa prozora doma mogu da vidim saobraćajni znak na kome stoji precrtan Maribor. Ponovo smo smešteni u neki najdalji deo grada, ali ni to nije ništa novo.

Prvog dana smo otišli u obilazak. Trebalo nam je dva sata. I od tada svaki dan je isti. Sa izuzetkom na jedan Uskrs, pa posle toga i drugi Uskrs, ali ove godine bez ikakve tradicije, samo kao datum u kalendaru.  

Šta se trenutno dešava je činjnica da sam već 5 dana sam u gradu, jer devojka sa kojom sam došao ovde da radim je otišla na odmor u Italiju. Sam u gradu gde poznajem dve osobe. Ne mogu ni njih da zovem svaki dan, mada kad god mi nešto zatreba uvek su tu da mi pomognu. 

Neki od najboljih prijatelja ovih dana su mi Twitter, Facebook, 9gag, Youtube, Skype kao i raznorazni linkovi za filmove i serije. Preživeću, barem po mom blogu može da se vidi da ovo i nije toliko strašno, ali istina, malo je dosadno.

Valjda će se ceo ovaj trud mog dolaska ovde isplatiti. Neki prvi rezultati su tu. Samo da tako nastavimo. Uskoro će i praznik, gde vidim da neće biti potrebe da ostajem ovde, ukoliko ne želim da budem jedina osoba u domu. Planiram da se polako pakujem i vraćam za Ljubljanu, pa i za Beograd.

Možda Maribor i jeste zanimljiv, ali ne ako ga sam doživljavaš.