Unforgettable experience - final part

Kisa pljusti. Sa svim koferima utrcavamo u prvi kafic da se sklonimo sa ulice i sacekamo da nas pokupe. Posle nekog vremena stize drugar i dok ulazim u kola, jedva gledam na oci, jako sam umoran, zelim samo da legnem i zaspim.

Ali nista od toga.. Odlazimo u popularni klub u Nairobiju na par pica i “live” Africki bend. Sve sam ovo vec video. Cekam da se ljudi izigraju i najzad krecemo u kucu gde cemo da prespavamo dve noci pre puta. Tamo nas docekuje 8 osoba i jedan beli zec sa kojima cemo deliti prostorije. Dobijam dusek, stavljam ga na pod, toliko mi se spava da zelim samo da se umijem, operem zube i spustim glavu na jastuk. 

Ali nista ni od toga.. Nema vode. Uz objasnjenje da je to normalna pojava i da se desava da voda nestane i na nedelju dana. Improvizujem, snalazim se nekako i uspevam da zaspim. U pola noci zec prelazi preko mene, budi me, al se ne obazirem.

Svanulo je. Da li mozete da zamislite Nairobi posle pljuska. Ne mozete i nemojte! Svaka rupa, kojih zaista ima poprilican broj, je puna vode, delovi ulice prekriveni blatom, grad ne lici ni na sta. Posle jednodnevnog obilaska, vracamo se u stan, gde je stigla voda, al zato nesta struja. Vise nije ni bitno, sutra letimo nazad. Ujutru dok se pozdravljam sa ljudima koje sam upoznao ovde, ne znam sta osecam, posle svega prezivljenog jednostavno sam ravnodusan. Ulazimo u taxi, izbegavamo nerede na ulici i odlazimo na aerodrom.

Dok cekam da udjem u avion prisecam se svega. Polomljenog kofera, Dubaia i nepodnosljive vrucine, kulturni sok koji sam doziveo po dolasku u Keniju, konferencije, ljudi, drugara iz Srbije, zurki, pivo uz vatru i Africku muziku, puta za Mombasu, plaza za “ne” kupanje, safarija, matatua, Nairobija… 

Sa osmehom na licu, zadovoljan i punog srca ulazim u avion i odlazim kuci!

The end

Unforgettable experience - part I

4 ujutru, spremamo roll call jer naravno to nije bio “prioritet” ovih dana tako da se sada smisla i uvezbava.

Sve je spremno, pasos, karte, osiguranje, hrana za GV, zastava, majce, bookleti za kooperaciju, alkohol i jos svasta nesto, lepo i uredno spakovano u mom koferu, koji je po svemu sudeci tezi od dozvoljenih 20 kila.

Krenuli smo…i puf! Puce tocak. Puf! Puce drugi tocak. Ja ne verujem, ne znam dal da placem il da se smejem. Kofer je polomljen i moram da ga teglim, nosim, vucem, guram do zeleznicke stanice jer imamo voz za 30 min. Jedva koracam, znojim se, mrzim ceo svet. Udjoh nekako u voz, zadovoljan sto cu uspeti da se odmorim malo do sledecih muka u Becu. Posle nekog vremena uspevam da kupim nov kofer, stari slikam za uspomenu i bacam u djubre.

Posle par promasenih ulica, stanica metroa, uspevam da udjem u autobus za aerodrom i stizem na vreme da se cekiram za Dubai. Let kao let..hrana, film, spavanje…

Aerodrom u Dubaiu, ne buh znao kako da ga opisem, dovoljno je reci da ima 250 izlaznih kapija. Veliko, svetlo, cisto, mirisno, egzoticno mesto prepuno razlicitih ljudi svakakvih nacija, boje koze, vere, starosti… 6 je ujutru i krecem napolje u obilazak, jer sam nabavio tranzitnu vizu.

Sok. Vreli vazduh me opici po faci, telu, pocinjem da se znajom, u pitanju su sekunde i ceo sam mokar. I ako se obrisem, ne vredi, za 60 sekundi si znojav od glave do pete. Uzas. 

Al nema veze..spreman sam i takav krecem u avanturu. 

Metro—> Najvisa zgrada na svetu—> Najvisi i najluksuzniji hotel na svetu—> Kupam se —> Taxi—> Ostvro palmi i ogroman fancy hotel—> Akrarijum—> 2 Zgrade bliznakinje, jedne od najvisih zgrada u Dubaiu—> Metro—> Aerodrom… Iskustvo od 6 sati koje ne moze da se opise, al sam se prezadovoljan i presrecan vratio na aerodrom i zeljno iscekujem let za Nairobi.

To be continued..