Život u Evropi

Otišao sam u Sloveniju da radim u AIESECu u periodu od godinu dana. Pokušaću da predstavim događaje koji će mi se dešavati za vreme mog boravka ovde. Ovaj blog je isključivo za mene i moje prijatelje koje zanima šta radim, ali svako ko želi je dobrodošao da pročita i da komentar!

Godinu dana je prošlo, a ja nastavljam sa svojim avanturama!
Recent Tweets @BoraVasovic
Posts I Like
Who I Follow
Posts tagged "Budimpesta"

Budimpešta. Da budem iskren, sada se više i ne sećam kako je bilo. Kao da je prošlo godinu dana, a ne samo jedan mesec. Obilazak grada.. centar, trgovi, mostovi, zamak, spomenici, kafići, klubovi.. Bio sam ovde zadnji put pre 8 godina, a i dalje se svega sećam. Odlučio sam da odem u jednodevni obilazak Bratislave, jer sam oduvek želeo da vidim ovaj grad. Stigao u 9 ujutru, uzeo mapu, prošetao se kroz centar, napravio par slika, kupio snežnu kuglu kao suvenir, popio nekoliko slovačkih piva, jeo gulaš i vratio se u Budimpeštu. Jako lepo proveden dan.

Konferencija zbog koje sam i došao je počela. 200 ljudi iz 100 zemalja su stigli. 12 dana napornog rada uz razne sessione, minimalne pauze i (ne)dovoljno lude žurke. Sve je prošlo odlično, bez zamerki. Pakujem kofer i sa svojim timom se vraćam za Sloveniju.

Ništa preterano nisam propustio time što nisam bio ovde mesec dana. Sve je isto. I dalje nekako preživljavamo i sastavljamo kraj sa krajem. Vidim da će tako biti i do kraja mog boravka ovde.

Jednostavno sam se navikao na ovakav život. 13 kvadrata mi više ne predstavlja problem, ostanak petkom i subotom uveče kući, mi je sada rutina, provođenje više od 10 sati u kancalariji jer nemam šta drugo da radim, mi se sada dopada i ne bunim se.

Ali moj jednolični svakodnevni  život ovde „pokvarila je činjenica da sam morao hitno da odem do Beograda na par dana. Što sam i učinio.

Ono čto mi se dopada je da svaki put kada se vratim zateknem nešto novo, kao što je na primer BusPlus uređaj  i začuđeni i zbunjeni kondukteri koji ne znaju dal mogu ili ne mogu da kupim kartu u autobusu.

Ostajem par dana, završavam sve što treba, planiram sa novim timom i uviđam da će ovo biti još jedna opasna AIESEC godina. Uspevam da se  vidim sa svima koje sam planirao, što me čini jako srećnim. Sve sam postigao i zbog toga sam zadovoljan.

Pakujem kofer i odlazim na stanicu. Ukrcavam se u voz, u toku puta shvatam da švercujem dva boksa cigara, ali lagano nastavljam da spavam i budim se u Ljubljani.

Od mog dolaska do sada sam samo trošio pare, jeo, pio i provodio vreme za lap topom. Ništa pametno nisam uradio, niti se bilo šta značajno dogodilo.

Valjda će se nešto uskoro desiti…

Nisam dugo pisao. Nisam imao vremena da sastavim neki zanimljiv post koji će ljudi (ako neko uopšte čita ovo osim moje mame) videti, prokomentarisati i eventualno se nasmejati.

I dalje nemam ideju, niti inspiraciju, zato ću samo nabrojati i dati poneki komentar na stvari koje su se desile u proteklih mesec dana, čisto da ih ja ne zaboravim i verujem da ću se smejati jednom kada ovo budem čitao!

Nova Godina od koje je bilo zanimljivije čekanje na semaforu dan posle kao i kupovina na trafici, jer smo za naše date pare zapravo dobili nešto.

Mini žurka gde su se svi super proveli osim mene.

Intervju za AIESEC Srbije CC core VPHR&P IMP 2013, ko razume šta je napisano, shvatiće da sam se jako radovao kada sam bio odabran. Biće ovo luda godina koju ću pamtiti do kraja života.

Opuštena noć gde smo Matke, Vlada i ja proveli veče kao nekada davno, lagano opuštanje uz muziku, pivo, vodku i pelinkovac..hm dal je bilo još nešto?

NS reunion uz ludo društvo i kuvano vino sa demonstracijom otvaranja crnog vina varjačom na sred dnevne sobe, u stilu vozača Formule 1, gde je najgore prošao plafon!

Badnje veče i šetnja sa drugaricom do Hrama, gde sam se prisustvovao topovskim, mada bih ja dodao i atomskim udarima naše omladine. Nikad više.

Božićni ručak uz porodicu i na kraju veče provedeno sa dve special AIESEC osobe. Lepo je kad znaš da ćeš na neke ljude uvek moći da računaš. #AIESECFON

Poslednje okupljanje u mom stanu, moja ekipa, moji ljudi, moji drugari, ozbiljne i neozbiljne priče, napijanje i smejanje. Jako lepo provedeno veče uz prave prijatelje!

I naravno Srpska Nova Godina gde ne znam šta je bilo gore, muzika, pivo u malim plastičnim čašama ili sam prostor. Ali situaciju je popravio after party kod mene, koji iz određenih razloga, nisam želeo da se završi.

Povratak u Ljubljanu, rušenje laptopa sa stola posle 2 dana provedenih tamo i odnošenje istog u servis po ko zna koji put u protekla 4 meseca. Sledi dosadan život u 13 kvadrata, malo svađanja, nekoliko prepiranja uz često gledanje u plafon i poneko pivo. Par izlazaka, par klubova, par mini napijanja i mnogo spavanja.

Čekao sam odlazak u Madjarsku. Čekao sam neku promenu. Čekao sam konferenciju.

Konačno sam stigao u Budimpeštu i sve je polako krenulo…

To be continued..